Najnovije vesti · strana 1375
-
Susret slovenskih horova u Tuzli
TIP.ba ·
Udruženje građana slovenačkog porijekla Tuzla – Slovenska skupnost Tuzla organizuje svečani koncert „Susret slovenskih horova“, koji će biti održan u […] The post Susret slovenskih horova u Tuzli appeared first on TIP.ba.
tip.ba -
Posmatračka misija CRTA predstavila izvještaj prvog dijela kampanje: Primijećeno zastrašivanje birača
Dan ·
Šef posmatračke misije CRTA Raša Nedeljkov rekao je da je poslednjih nedjelja primijećeno zastrašivanje birača za učestvovanje na izborima, predstavljajući izveštaj posmatračke misije ove organizacije prvog dijela predizborne kampanje za parlamentarne izbore 25. oktobra.
www.dan.co.me -
Protesti u Francuskoj: Ministar prosvete najavio dolazak 3.000 profesora u škole kojima fale kadrovi
insajder ·
Francuski ministar obrazovanja Eduar Žefre najavio je da će 3.000 profesora biti upućeno u školske ustanove koje se smatraju "problematičnim" zbog nedostatka nastavnog kadra. Veliki protesti đaka i studenata širom Francuske, zbog lošeg stanja prosvete, traju već nekoliko dana.
insajder.net -
(VIDEO) Inžinjer doznačar tvrdio da se radi o sanitarnoj sječi, a posječena sirova stabla
Portal Analitika ·
Kako se čuje na snimku sa protesta koji je dostavljen Portalu ETV mještani su tražili od lokalne jedinice Uprave za šume da njima izda naloge za sječu za ogrijevno drvo, ali su odbijeni – „...kad smo zvali Danka Popovića, direktora, svi odavde, rekao nam je: 'Blokirate li mu sječu, niko neće dobiti nalog, nijedan'“, kazao je jedan od okupljenih
www.portalanalitika.me -
Zorica Brunclik čeka konačne prognoze! Pevačica progovorila o zdravlju: "Samo da dobijem odgovor"
Informer ·
Pevačica narodne muzike Zorica Brunclik otvoreno je govorila o zdravstvenim problemima kroz koje je prošla, periodu provedenom u bolnicama, kao i planovima za povratak na scenu nakon finalne lekarske kontrole.
informer.rs -
Šešelj zagrmeo o izborima: Blokadere ne interesuje većina u biračkim kutijama (VIDEO)
Informer ·
Aleksandar Šešelj, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke gostovao je na TV Lav Plusu gde je govorio o izborima 25. oktobra, blokaderima i njihovom mraćnom planu za celu Srbiju.
informer.rs -
Zelenski: Sjedinjene Američke Države nisu spremne da pomognu Ukrajini
RTCG ·
Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski optužio je Sjedinjene Američke Države da nisu spremne da pomognu Ukrajini, nakon što je u ruskom bombardovanju juče poginulo najmanje 30 ljudi, čime je ukupan broj žrtava u posljednja dva dana porastao na više od 70.
rtcg.me -
Mađarska objavljuje dosjee komunističke tajne policije
24sata.hr ·
Baza Nyitottaktak.hu (“otvoreni dosjei”) otvara se 4. studenoga, na dan kada su 1956. sovjetski tenkovi ušli u Budimpeštu i ugušili ustanak započet 23. listopada.
www.24sata.hr -
Zaboleo ga zub, pa maltretirao konobara i goste kafića kod Koprivnice: "Popio sam 45 votki, više nisu imali!"
Telegraf ·
Muškarac (36) iz okoline Koprivnice nepravosnažno je osuđen na 10 meseci bezuslovnog zatvora zbog pretnji upućenih konobaru u jednom kafiću u Peterancu.
www.telegraf.rs -
Vaš pametni televizor ima rok trajanja: Evo kako to da proverite
Telegraf ·
Smart TV nema večnu softversku podršku. Evo kako da proverite koliko dugo vaš televizor dobija ažuriranja i šta se dešava kada ona prestanu
www.telegraf.rs -
Besplatna ukrštenica - mozgalica na dohvat ruke!
Telegraf ·
Rešite besplatno ukrštene reči za 09.10.2026. Pokažite znanje i kreativnost kako bi odgovorili na zadata pitanja. Zabava za svaki dan i sve generacije!
www.telegraf.rs -
'Ključne mete': Ruski plan za hladnu i mračnu zimu u Ukrajini
freeeurope ·
U ranim jutarnjim satima 30. septembra, Rusija je izvela snažan napad na Kijev i okolinu, posle čega je ukrajinski premijer Serhij Korecki rekao da je to bio najveći napad na energetsku infrastrukturu u tom regionu od početka rata. Dete je pronađeno mrtvo ispod ruševina kuće nadomak glavnog grada – jedna od pet žrtava tog dana, kako su naveli zvaničnici, i jedna od desetina hiljada civilnih žrtava ruskih napada od početka opšte invazije na Ukrajinu u februaru 2022. Među objektima koji su tog dana bili na meti napada bile su se dve kombinovane toplane-elektrane u Kijevu i jedna termoelektrana izvan grada. Ta tri postrojenja, kao i desetine drugih vitalnih infrastrukturnih objekata širom Ukrajine, pomenuti su u detaljnom dokumentu koji iznosi mogući plan Moskve za kampanju nanošenja ogromne patnje civilima napadima usmerenih na drastično smanjenje snabdevanja strujom, toplotom i vodom. Sheme, istraživačka jedinica Ukrajinskog servisa RSE, došle su do kopije tog dokumenta na ruskom jeziku od izvora u ukrajinskim odbrambenim snagama. Sadržaj ukazuje na to da je reč o istom dokumentu za koji je Njujork tajms (The New York Times), u izveštaju koji je citirao neimenovane izvore, naveo da ga je ukrajinski premijer Denis Šmihalj pokazao evropskim zvaničnicima na sastanku u Parizu … U ranim jutarnjim satima 30. septembra, Rusija je izvela snažan napad na Kijev i okolinu, posle čega je ukrajinski premijer Serhij Korecki rekao da je to bio najveći napad na energetsku infrastrukturu u tom regionu od početka rata. Dete je pronađeno mrtvo ispod ruševina kuće nadomak glavnog grada – jedna od pet žrtava tog dana, kako su naveli zvaničnici, i jedna od desetina hiljada civilnih žrtava ruskih napada od početka opšte invazije na Ukrajinu u februaru 2022. Među objektima koji su tog dana bili na meti napada bile su se dve kombinovane toplane-elektrane u Kijevu i jedna termoelektrana izvan grada. Ta tri postrojenja, kao i desetine drugih vitalnih infrastrukturnih objekata širom Ukrajine, pomenuti su u detaljnom dokumentu koji iznosi mogući plan Moskve za kampanju nanošenja ogromne patnje civilima napadima usmerenih na drastično smanjenje snabdevanja strujom, toplotom i vodom. Sheme, istraživačka jedinica Ukrajinskog servisa RSE, došle su do kopije tog dokumenta na ruskom jeziku od izvora u ukrajinskim odbrambenim snagama. Sadržaj ukazuje na to da je reč o istom dokumentu za koji je Njujork tajms (The New York Times), u izveštaju koji je citirao neimenovane izvore, naveo da ga je ukrajinski premijer Denis Šmihalj pokazao evropskim zvaničnicima na sastanku u Parizu 17. septembra. "Informisao sam naše partnere o ruskim planovima za napade na energetsku infrastrukturu, na osnovu podataka ukrajinske obaveštajne službe", napisao je tog dana Šmihalj na Telegramu. Dokument do kojeg su došle Sheme navodi četiri "prioritetna cilja": proizvodnju i snabdevanje električnom energijom, vodosnabdevanje, kanalizacione sisteme i grejanje. On sadrži analizu ukrajinske energetske infrastrukture i detaljne proračune o broju raketa, dronova i bombi koji bi Rusiji bili potrebni da smanji isporuke struje u Kijevu, Harkivu i Odesi za čak 90 odsto, kao i da drastično ograniči snabdevanje toplotnom energijom i vodom u tim gradovima, koji su najveći u Ukrajini. Među ostalim "prioritetnim gradovima" nalaze se Dnjepar, Zaporožje, Mikolajev, Herson, Poltava, Černihiv, Krivi Rih, Čerkasi, Kropivnicki, Lavov, Vinjica i Ivano-Frankovsk. Spisak 60 "ključnih meta" obuhvata tri aktivne nuklearne elektrane pod kontrolom Ukrajine – dok je elektrana u Zaporožju pod ruskom okupacijom – kao i 10 velikih hidroelektrana i desetine drugih postrojenja. Pored elektrana i druge infrastrukture, dokument ukazuje na to da bi jedan od ciljeva bio onesposobljavanje trafostanica, dalekovoda i interkonektora u blizini zapadne granice, preko kojih se električna energija uvozi iz Evrope i distribuira dalje u unutrašnjost Ukrajine. 'Hladno i precizno'Šmihalj u svojoj objavi 17. septembra nije izneo detalje o obaveštajnim podacima, ali je u potonjim izjavama za nacionalnu televiziju napomenuo da je Evropljanima na sastanku pokazao "dva velika (ruska) dokumenta". "To je šokiralo naše partnere, baš kao i nas, svojim cinizmom – tom hladnom, terorističkom računicom o tome kako uništiti našu energetsku infrastrukturu... Dokumenti su sačinjeni na veoma hladan i precizan način", rekao je on, prenosi RBC-Ukrajina. "Oni sadrže tabele i specifikuju količinu oružja potrebnu za uništavanje svakog cilja. Vrste oružja kreću se od balističkih raketa do dronova na mlazni pogon i konvencionalnih dronova". Taj opis odgovara dokumentu do kojeg su došle Sheme. Na primer, u njemu se navodi da bi bile potrebne dve rakete Iskander za uništavanje jednog visokonaponskog postrojenja koje prenosi električnu energiju iz nuklearne elektrane. Dokument procenjuje elektrane isključivo s aspekta proizvodnje i distribucije električne energije, ne pominjući, na primer, potencijalnu opasnost od zračenja, ali sadrži upozorenje sitnim slovima da bi napadi određenim vrstama oružja na toplane u blizini naseljenih mesta mogli izazvati civilne žrtve. Dokument nosi naziv "Analitički pregled: Analiza sektora proizvodnje energije i komunalnih usluga u Ukrajini" i datiran je na avgust 2026. Autori nisu navedeni u primerku do kojeg su došle Sheme – kojem nedostaju pojedine stranice – a metapodaci su izmenjeni. U njemu se ne navodi kome je predstavljen u Rusiji. Međutim, sam izveštaj navodi izvore podataka, uključujući javno dostupne servise kao što su OpenStreetMap i Worldometers, kao i zvanične sajtove ukrajinskih energetskih kompanija i Ministarstva energetike. Takođe se poziva na "tehničke specifikacije proizvodnih kapaciteta" i generalne planove Kijeva i drugih gradova. Većina referenci citira procene neimenovanih stručnjaka ili predstavnika Oružanih snaga Rusije, kao i analizu "radne grupe" čiji članovi i njihova pripadnost nisu navedeni. Ruski zvaničnici nisu komentarisali taj dokument niti sastanak Šmihala s evropskim energetskim zvaničnicima, održan prošlog meseca u Parizu. Ipak, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je početkom oktobra nagovestio da će Rusija pojačati udare na ukrajinsku infrastrukturu, predstavljajući ruske napade kao "odmazdu" za napade Kijeva na ruske energetske i logističke objekte. Rusija je nastojala da pretvori hladnoću i mrak u oružje još od prve godine invazije: napadi na elektroenergetsku infrastrukturu počeli su već u prvim nedeljama sukoba. Do jeseni 2022. to je preraslo u organizovanu kampanju, a prvi veliki nestanak struje u Ukrajini dogodio se u novembru te godine. Svake jeseni je dolazilo do pojačanja napada. Kancelarija ukrajinskog državnog tužioca navela je za Sheme da istražuje 3.374 ruska udara na 1.177 energetskih objekata u Ukrajini. Ukrajinski stručnjaci za energetiku navode da je Rusija tokom svakog meseca ovog leta i u septembru izvela oko 160 napada na kritičnu infrastrukturu van zone fronta – odnosno u gradovima i njihovoj okolini, daleko od borbi na terenu. Ipak, analitičari i izvori iz vojnih krugova rekli su da su upoznati sa sličnim dokumentima iz prethodnih godina i da taj dokument ne predstavlja pravi plan napada. 'Maksimalne poteškoće'Slični dokumenti se "pojavljuju – bar koliko je meni poznato – još od 2023. godine", rekao je za Sheme Oleksandr Harčenko, direktor Centra za istraživanje energetske industrije iz Kijeva. Neki nazivi oružja su se promenili i postojale su "određene razlike i odstupanja" iz godine u godinu, rekao je Harčenko. On je dodao da je "dokument s informacijama pretrpeo značajne izmene 2024. godine, ali od tada nisam video nikakve veće izmene". Harčenko je takođe ukazao na nešto što deluje očigledno na osnovu formata i formulacija u dokumentu. "Ovo nije borbena naređenje", rekao je on. "To je dokument osmišljen da predstavi koncept visokim ruskim zvaničnicima, s ciljem da izazove reakciju poput: 'O, da, sve ćemo uništiti; plan je odličan'". Rusija, kako je rekao, "pokušava da uništi kritičnu infrastrukturu, prekine snabdevanje toplotom i električnom energijom u ključnim naseljenim centrima i izazove nam maksimalne poteškoće". Predstavnik ukrajinske odbrambene industrije, od koga su Sheme tražile da proveri dokument, rekao je da je već upoznat s njim. Govoreći pod uslovom da mu se ne navodi ime iz bezbednosnih razloga, takođe je naveo da to nije operativni borbeni plan, već skup proračuna. "To je dokument koji se koristi za utvrđivanje potreba i planiranje proizvodnje neophodne količine municije... Oni podnose taj plan, koji sadrži osnovno obrazloženje i zaključke koji objašnjavaju zašto su potrebne upravo te zalihe", rekao je on. "Stvarni plan uništavanja – onaj koji raspoređuje municiju i određuje vreme operacija i konkretnih udara – bio bi zaseban dokument", dodao je on. "To predstavlja narednu fazu, koja proizilazi iz ovog početnog dokumenta nakon što se potvrdi proizvodni kapacitet za te količine". Novi plan, stari planTakvi analitički izveštaji predstavljaju standardnu proceduru, rekao je predstavnik odbrambene industrije, dodajući da ga je verovatno pripremilo rusko Ministarstvo odbrane ili neka povezana institucija. "Dokumenti ove vrste postojali su i prethodnih godina, zato što struktura ruske odbrambene industrije zahteva takvu dokumentaciju – obrazloženja koja pravdaju postavljene zahteve", rekao je on. "To je strateška vizija: strategija neprijatelja je da ima na raspolaganju neophodno naoružanje za izvođenje takve operacije". U izjavama za televiziju povodom sastanka u Parizu, Šmihalj je sugerisao da su detaljni ruski dokumenti pomogli Ukrajini da isplanira svoje poteze u ratu. "Razumemo kako nameravaju da deluju", preneo je RBC-Ukrajina njegove reči. "Naši udari duboko u pozadini (na ruske objekte) nastaviće se ako nas neprijatelj napadne. Rusija će osetiti bol", rekao je on. "Nema sumnje da se za ovu zimu pripremamo sasvim drugačije nego za prethodnu. Priznajemo da će ova zima biti iskušenje, ali ćemo ga sigurno uspešno savladati". Sheme su tražile komentar od Glavne obaveštajne uprave (HUR) ukrajinske vojske, Spoljne obaveštajne službe i Službe bezbednosti Ukrajine (SBU), ali do objavljivanja teksta nisu dobile odgovor. Izvori u HUR-u su rekli da uglavnom potvrđuju izjave ukrajinske vojske i političkih lidera u vezi s planovima Rusije da nastavi uništavanje ključne infrastrukture Ukrajine. Sheme su se takođe obratile Ministarstvu energetike i državnim kompanijama koje upravljaju ukrajinskim hidroelektranama i nuklearnim elektranama – Ukrhidroenergo i Energoatom – s pitanjem da li bi Ukrajina mogla da se suprotstavi scenariju opisanom u analitičkom izveštaju. Ukrhidroenergo je odgovorio da tražene informacije imaju status poverljivih i da bi "njihovo obelodanjivanje tokom vanrednog stanja moglo naneti značajnu štetu interesima nacionalne bezbednosti". Ministarstvo energetike i Energoatom nisu odgovorili na upit.
www.slobodnaevropa.org -
ŠTITI LI GA NETKO? Đorđe Ždrale već više od dva mjeseca uspješno izbjegava uhićenje
Večernji.ba ·
Činjenica da čovjek s opsežnim kriminalnim dosjeom počini pokušaj ubojstva usred bijela dana u naseljenom području, a zatim doslovno "ispari" pred tisućama policajaca otvara dva alarmantna scenarija.
www.vecernji.ba -
Trump: Neprijatelj je svako ko piše AI, a ne SI
Vijesti.ba ·
Američki predsjednik Donald Trump izjavio je sinoć da je neprijatelj svako ko koristi izraz "vještačka inteligencija" umjesto "superinteligencija".
www.vijesti.ba -
Hajduk i Dinamo prvi put ove sezone oči u oči: Evo svega što treba znati o derbiju
tportal.hr ·
Hajduk i Dinamo u subotu od 15 sati na Poljudu igraju prvi ovosezonski najveći hrvatski derbi. Nakon duge reprezentativne pauze SHNL se vraća ovog vikenda, a već drugo kolo nakon povratka donosi utakmicu koja može bitno utjecati na odnos snaga na vrhu.
www.tportal.hr -
El Niño bi mogao oslabiti polarni vrtlog. Što to znači za zimu u Europi?
index.hr ·
SNAŽAN El Niño prijeti slabljenjem polarnog vrtloga i hladnijom zimom, no meteorolozi upozoravaju da je prognoza za Europu i dalje neizvjesna.
www.index.hr -
Lebronova magija na debiju za Filadelfiju - skoro sve poene dao na isti način (VIDEO)
informer.rsInformer ·
-
VANREDNO STANjE U SAD: Udari vetra dostižu 169 kilometara na čas, građanima naređena hitna evakuacija (VIDEO)
Novosti ·
URAGAN Isajas ojačao je i prerastao u drugu kategoriju, sa vetrovima brzine oko 169 kilometara na sat, i nastavlja da se kreće ka severnoj obali Meksičkog zaliva, gde se očekuje da stigne do kopna večeras.
www.novosti.rs -
Noć u Beogradu protekla bez saobraćajnih nezgoda, Hitna pomoć intervenisala 124 puta
nova ·
Protekle noći u Beogradu nije bilo saobraćajnih nezgoda, rečeno je Beti u Hitnoj pomoći.
nova.rs -
Velež pod imperativom pobjede, Zrinjski favorit protiv Sloge, neizvjesno u Zenici
Nova Sloboda ·
Poslije pauze zbog igranja reprezentacije BiH u Ligi nacija i sjajnih igara i rezultata izabranika selektora Sergeja Barbareza, vraćamo se sivilu WWin lige BiH i utakmicama 9. kola. Kolo večeras otvaraju Velež i Široki Brijeg. Za Rođene se pobjeda nameće kao imperativ i bijeg iz opasne zone ispadanja i treba se nadati da su toga […]
novasloboda.ba -
Opa! Maja Šuput pokazala stan, sve pršti luksuzom, ali bez pretjerivanja. Svi pričaju o jednom detalju u dnevnom boravku
Slobodna Dalmacija ·
Maja Šuput na društvenim je mrežama podijelila novi video sa sinom Bloomom, no ovoga puta pažnju pratitelja nije privukao samo njihov odnos. Mnogi su se zagledali u interijer njezina doma, koji odiše elegancijom, prozračnošću i pažljivo osmišljenim detaljima. Dom popularne pjevačice uređen je u mode...
slobodnadalmacija.hr -
Digitalni nomadi mogu ostati do četiri godine, poslodavcima prijete kazne do 10.000 eura
cdm ·
Digitalni nomadi do četiri godine, stalni boravak nakon pet, a poslodavcima koji zaobiđu pravila kazne do 10.000 eura – neke su od najvažnijih novina predviđenih Predlogom zakona o strancima kojeg je utvrdila Vlada. Novi propisi mijenjaju pravila boravka i rada stranaca u Crnoj Gori, uz strožu kontrolu poslodavaca i preciznije uređivanje statusa različitih kategorija stranaca. […]
www.cdm.me -
STRAVIČNO NEVREME PARALISALO ZEMLJU: Obilne kiše izazvale poplave i klizišta, evakuisano više od 1.000 ljudi! (VIDEO)
Republika ·
U tom području je poslednjih dana palo 14,4 centimetra kiše, oko devet puta više od prosečne količine padavina za oktobar
www.republika.rs -
USKOK širi istragu o zakopanom otpadu: Na meti Pripuzova tvrtka i poznati zlatar?
N1 ·
USKOK namjerava proširiti istragu o nezakonitom zakapanju otpada na području Gospića, Benkovca i Senja, u čijem je središtu tvrtka Tipos Resurs, povez
n1info.hr -
Nastavlja se rast broja kruzera na Jadranu, i istarski grad na listi najposjećenijih
Glas Istre ·
Kružnih putovanja stranih brodova po hrvatskom Jadranu u kolovozu je bilo 132 ili 3,1 posto više nego u istom mjesecu u godini prije, a na njima je došlo 6 posto više putnika ili 186 tisuća putnika, po čemu je taj mjesec uz srpanj ove godine najjači, pokazuju podaci DZS-a.
www.glasistre.hr